јун 25, 2012

Поштовани родитељи, пријатељи, другари, дјечице, МД КЛИНЦИ…

са поносом пишемо о утисцима са мора јер ћемо, сигурни смо у то, љето 2012. године памтити до краја живота.

Прича о одласку са дјецом на море почела је још прошле године на једном родитељском састанку, када смо више кроз необавезну причу „провукли“ одлазак на море. Све је остало у домену приче уз констатацију да је већ крај сезоне и да ћемо о томе причати следеће године. Ове године такође мало каснимо са изношењем понуде за одлазак на школу пливања, гдје су на родитељским састанцима родитељи са великом резервисаношћу посматрали тренера, са резервом коментарисали и тако даље, све са резервом. Као најбољи предлог тренер представља Ђеновиће, мирно мјесташце поред Херцег Новог. Само неколико родитеља је одмах исказало повјерење тренерима и жељу да одемо на море па њима и захваљујемо што је читава ова лијепа прича и успјела. У почетку се само неколико дјеце пријавило да ће сигурно ићи на море, да би се после све више и више родитеља охрабрило, и ускоро смо имали минималан број дјеце са којима уопште можемо путовати. Пред сам пут организујемо још један мини родитељски састанак на коме смо договорили детаље, а на коме су у већем броју биле маме, док су се присутне тате хватале за главу.

17.јуна ујутро ВИДРА ТУРС на паркингу испред спортске дворане, много поспаних родитеља, дјечији осмијеси, поздрави пред пут, понеки забринут поглед родитеља уз климање главом и размишљање-КАКО ЛИ ЋЕ ПРОЋИ, БОЖЕ… Крећемо, махање, возач Јово сиреном поздрваља родитеље… У Дугом Пољу улазе бака и дека са својим слатким и малим унукама и настављамо даље… Са нама је такође путовало и неколико родитеља и пријатеља у приватном аранжману (нису били са нама у вили).

Већина дјеце на почетку, а и током цијелог пута, није спавала у аутобусу. Нисмо се ни окренули, а већ обавезна пауза од пола сата за возача, пумпа у Зеници, старији путници на кафу, ми млађи и дјеца дувамо лопте за плажу и креће одбојка, дјечаци против дјевојчица, зезамо се, губимо једну лопту-одлази на кров бензинске, не маримо, настављамо даље, чује се звук хармонике, за десетку је развлачи стари господин-КУД из Дервенте, хватамо се у коло, смијемо се, крај паузе, настављамо даље. Уз неколико мини-пауза за тоалет стижемо у Ђеновиће гдје нас дочекују љубазни домаћини. Брзински се смјештамо у собе и одмах крећемо на плажу која је удаљена око 200 метара од прве плаже. Прија нам необавезно купање, освјежавамо се после 10 сати путовања, и после купања тренери одржавају мини састанак са дјецом на самој плажи, гдје се договарамо о правилима понашања током цијелог дана, након чега идемо на вечеру. Такође, рјешавамо дилему између два појма, шта је то одлазак на купање, а шта одлазак на пливање. После вечере одлазимо у краћу шетњу по Ђеновићима, гдје нас стиже умор и као бебе спавамо већ у 10 сати.

1. дан пливања или 2. дан уопште, два тренера одлазе на плажу, канапом ограничавају простор за МД КЛИНЦЕ, провјеравају дно, а ускоро долазе и дјеца. Привикавање на воду, вјежбе дисања, демонстрација рада ногу на сувом, први „кораци“ у води, тренери констатују да се дјеца за први и други послеподневни час одлично сналазе, већина њих. Неколико их чак има и страх од воде.

Како би избјегли опис сваког дана посебно, представићемо Вам дневни распоред кога смо се придржавали сваког дана: 7:15 буђење, у 7:30 јутарња гимнастика на паркингу испред виле, 7:45 доручак, колективно мазање заштитном кремом и у 8:00/8:15 полазак на плажу. Пливање је трајало до 11:00 због веома јаког сунца, када идемо на туширање, спремање собе и ручак који је био у 13:00. После ручка су биле слободне активности у собама јер је напољу била неподношљива врућина, али је до другог поласка на плажу у 16:15 већина дјеце спавала и скупљала снагу за послеподневно пливање. На плажи смо обично били до 18:30, када крећемо ка собама, а успут свраћамо у маркет гдје купујемо потребштине, понајвише воду за пиће. Вечера је у 20:00 након чега идемо у шетњу после које се враћамо много много уморни и у 22:00 је гашење свјетала по собама. У 22:15 тренер је много љут ако се после контроле чују гласови по неким собама. Војни режим, али све у сврху одмарања организма са следећи дан.

Још на почетку су формиране двије групе за пливање, те је увијек једна била у води, док је друга „хватала“ боју и јела бакине крофнице (мммммммммммм), да би за 40 минута/сат времена замјенили мјеста. После измјене двије групе, сви заједно улазимо у воду-роњење, одбојка, фризби, бацање од стране тренера итд…

Други дан смо имали рођенданску прославу, Ивана Цвијановић и мала Теодора која је допутовала са баком и деком на море, па смо имали и торту, и свјећице и музику, права мала забава на великој тераси виле. Те вечери смо случајним избором одредили парове за плес (дјечак и дјевојчица), гдје су се неки стидјели, а за најопуштенији и најбољи плесни пар су проглашени Ана и Драган који су за награду имали бесплатне крофне до краја љетовања.

Трећег дана уз стандардне активности, у 18:15 полазимо на вожњу локалним бродићем и обилазимо бродоградилиште у Бијелој и оближња мјеста у бокоторском заливу. Неки су чак имали среће и да управљају бродићем. Одличан провод.

Дјеци су такође подијељене мини скрипте едукационог типа, које су имале за циљ да се упознамо са географијомЦрне Горе, Јадранског мора, Бококоторског залива итд а каснијом провјером смо и утврдили да су их дјеца стварно прочитала и научила.

Због примјерног понашања дјеце, последњих дана су могли остати и до пола 11/11, гдје су дјечаци већином гледали европско првенство у фудбалу, а дјевојчице ималу продужену шетњу.

Петог дана посјетили смо стари град у Котору, обишли мале уличице, мало се цјенкали за сувенире (госпођа на крају попустила-браво ми), посјетили поморски музеј гдје нас је дочекао пријатни господин који нам је одржао и предавање о историјату музеја и поморства у Црној Гори. После тога смо гледали огромне бродове који су упловили у Котор, али и мазили цуку из Рима, гдје су и дјеца вјежбала енглески језик са пријатним власницима пса.

Последњег дана, ујутро је било оцјењивање технике пливања, гдје су тренери али и дјеца били одушевљени веома брзо стеченом способношћу пливања и одржавања на води. 90% дјеце је научило пливати (неко одлично, неко врло добро, неко добро), а остали су дјеца која су имала страх од воде, а које смо ослободили страха и један од њих је чак инсистирао да га тренери бацају са рамена у воду. За сваку похвалу.

Повратак 23. јуна, преспавали цијели пут, дошли и прије планирано рока, разбудили родитеље, возач Јово опет сиреном поздравља родитеље испред спортске дворане. Обострано трчање у загрљај дјеце и родитеља, пољупци, први утисци….-НЕПРОЦЈЕЊИВО.

Још једном захваљујемо родитељима на повјерењу, које смо, надамо се, оправдали, захваљујемо Видра турсу на професионалном односу према нама и дјеци, захаљујемо медицинској сестри из Дома здравља Јадранки Панић, која је свима пружила, прије свега, мајчинску љубав, а и са медицинске стране се бринула о НАШОЈ дјеци.

Без лажне скромности, СВИ СМО БИЛИ ОДЛИЧНИ, и дјеца, и тренери, и домаћини, и родитељи који нису зивкали, ни дјецу, ни тренере. Вријеме нас је послужило максимално, заборавили смо како изгледа облак, вода је била топла, храна и смјештај одлични, шта више рећи, него:

ВИДИМО СЕ У ЂЕНОВИЋИМА И СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ!!!

Воле Вас тренери Горан, Мирза и Брано.