Много је тешко било шта написати, а при томе се не понављати или не користити устаљене фразе.
Наша пета година у Црној Гори, четврта у Чању. (Чањ нам пружа готово савршене услове за наше активности – више него прихватљив смјештај, одличну храну, велику пјешчану плажу, море са савршеним уласком у воду (постепена дубина), мјесто је које није комерцијално и у коме нема велике гужве…).
Сваки наш одлазак праћен је великом и детаљном припремом. Колико год да смо искуснији сваким нашим одласком, чудно звучи, али сваки наш одлазак нам је све тежи и тежи са аспекта одговорности и жеље за новим активностима и усавршавањем. Тешко је у мору активности пронаћи оне занимљиве, а при томе минимално ризичне, те у шест дана уклопити све – пливање, забаву, здравље, одмор, разлику у годинама полазника итд.
Ми тренери, из године у годину све више смо поносни на дјецу. Од самог доласка и исцрпног чекања на улазак у собе, преко веома интезивних шест дана на мору, па све до дугог и тешког пута кући, дјеца показују неизмјерну издрживост. Током боравка, одушевњени смо великом количином послушности, одговорности, скромности, стрпљења, сналажљивости, храбрости… од стране наших МД КЛИНАЦА.
Најбољи примјер и наша слика је свакако похвала особља хотела и њиховог главног представника који и даље не вјерују да са нама, из године у годину, долазе послушна и добра дјеца која се, како они кажу, за 300% разликују од других група, па их у хотелу називају ”марсовцима”. Наравно, у позитивном смислу. Кажу: ”Ова дјеца нису са наше планете”. Почев од свакодневног ”добро јутро” на рецепцији, стрпљења у реду за ручак, чувања инвентара хотела, па до поштовања кућног реда, наша дјеца су прави репрезент одличног кућног васпитања.
Млађи чланови и њихове вође соба показали су велику послушност и одговорност, па су у великој мјери заслужни за добро здравље цијеле групе. Пазили су на своје цимере, носили им крему за сунчање, воду и грицкалице на плажу, куповали воду и воће за собе итд.
Пубертетлије за које се увијек бојимо били су фантастични. Без испада, без кршења договора, без било каквог проблема. Осим једног. Старији дјечаци још нису научили да играју фудбал, па смо имали ”проблем” 🙂
Оно што је најважније за нашу протеклу посјету Црној Гори је да нисмо имали болесних, да су сви непливачи постали полупливачи или пливачи, да смо уживали у води, на плажи, на журкама, на свиркама на плажи, на представи, у аутобусу, у Бару, у хотелу…
ВЕЛИКО БРАВО ЗА ДЈЕЦУ. Браво за њихове родитеље.
Још једна дивна успомена и велико искуство остаје иза нас.
На крају, поновићемо ипак једну нашу већ заборављену фразу – СА НАШИМ КЛИНЦИМА И НА КРАЈ СВИЈЕТА !
Можда већ и следећег љета 😉 Ш или Г 😉 дјевојчице ДА – дјечаци МОЖДА 🙂
У потпису:
Поносни тренери.
Goran Tadic